Zar je toliko teško biti fin?

Hajde da se poštujemo i volimo. Samo malo više.
Hajde da saslušamo druge, bez da prethodno budemo ubeđeni da smo samo mi u pravu.
Zašto ne bismo dali aplauz onome ko je bolji od nas? Zašto gazimo po tuđem uspehu?

U trgovini postoji termin-Win win filozofija, koja se zalaže za to da naš poslovni cilj ne bude da pobedimo samo mi. Već da pobede i drugi. Ako nam neko pomogne da pobedimo, pobeda nije samo naša. Već treba da je delimo sa onim ko nam je pomogao. Ne možemo opstati ako se vodimo željom da smo samo mi pobednici. Jer ćemo propasti.

Pa zašto onda i ne bismo tu filozofiju preneli u svakodnevicu? Kako ne shvatamo da bismo bili srećniji?

Hajde da ne gledamo u tuđe dvorište. 
Da se više bavimo svojim životima.
Da se ne smejemo tuđim neuspesima. 
Da pružimo ruku nemoćnima.
Da prihvatimo pomoć kad smo nemoćni.

Hajde da zaboravimo na granice koje stvara umišljeni ponos.
Da se smejemo gledajući stare slike.
Da okupimo staro društvo.
Da budemo dobri prijatelji.
Da budemo dobri ljudi.

Hajde da ne budemo nadređeni i podređeni, već kolege koji se poštuju.
Da obradujemo nekoga osmehom, kafom, odlaskom u bioskop.
Da poklonimo knjigu dragoj osobi i da napišemo posvetu.
Da ustupimo mesto staroj osobi u prevozu.

Hajde da uzvratimo osmeh slučajnom prolazniku.
Da kažemo hvala kada nam neko pomogne.
Da kažemo izvini kada pogrešimo.
Da budemo realni.

Hajde! Zar je toliko teško biti fin?

Comments (13) Posted to Moja reč 01/31/2013 Edit

Možda nekada.. Ali jednom sigurno!

Možda nekada, ali jednom sigurno, uhvatićeš sebe da
danima misliš samo o jednoj osobi.
A možda i poreknes da se u tebi bude jača osećanja.
Možda nekada, ali jednom sigurno, shvatićeš da te je
neko kupio jednim osmehom, iskrenom rečju,
ili, čak, možda, ni ne shvatiš čime si kupljen. A možda to
ne nazoveš ljubavlju.
Možda nekada, ali jednom sigurno, razočaraćes se
u nekoga ko ti znači, i obećaćeš sebi da više nikome
nećes verovati.
Možda nekada, ali jednom sigurno, oprostićeš
nekome i ponovo početi da veruješ.
Možda nekada, ali jednom sigurno, shvatićes, da onaj
osećaj, koga ne želiš da nazoveš ljubavlju
zna za oproštaj, zna za toleranciju, zna za kajanje,
ali da nikada, ali nikada ne zna za granice.
Možda ces nekada priznati sebi da si kupljen za čitav
život. A jednom ćeš sigurno shvatiti da si voljen
i da nekoga beskrajno i iskreno voliš...


Aleksandra M.

02-04-2011 

Comments (2) Posted to Moja reč 11/04/2012 Edit

Gde je našu ljubav vetar odneo?

Gde nestaje ljubav? Na kojoj raskrsnici?
Gde izgubimo trag za voljenom osobom?

Pitam se, kako ljudima odjednom prestane da znači nečiji divan osmeh? Osmeh koji je do tada bio najlepši na svetu. Šta je toliko jako da izbriše onu zakletvu Uvek ću biti uz tebe?

Gde je razlog zaborava svih predivnih trenutaka, prvih uzdaha, dodira? 

Šta je to vrednije od bezuslovne podrške koju nam je neko pružio u najtežim trenucima u životu? Nečiji strastven pogled? Trenutak slabosti i želje za avanturom?

Gledam oko sebe, ljudi lako zaboravljaju, još lakše ostavljaju, a tek kad ostanu sami žale za prošlim vremenom, sa spoznajom koja progoni-Strast je prolazna.

Čudno je što mnogi ljudi večito tragaju za nekim ko će biti sposoban da pruži čistu ljubav, razumevanje i pažnju, a kada to dobiju jednostavno odu. Često bez velikog razloga.

Zamislite, koliko ljudi u ovom trenutku misli o osobi koja im znači gotovo kao život. Koliko suza sada kaplje niz lica ljudi slomljenih srca, koja jako pate. Koliko je onih koji uporno proveravaju nije li im stigla poruka od onog nekog. A možda, sutra, kada budu imali tu osobu kraj sebe, jednostavno odu kao najobičnije kukavice...

 

Comments (2) Posted to Moja reč 09/20/2012 Edit

Rane u srcu

Rane u srcu nekad dugo bole,

Neka sećanja u vatri ne izgore.

A ljudi se sve manje za ljubav bore,

Sve je manje snage, nade, i volje.

 

Nekada mi silno zatreba tišina,
Jedan stisak ruke i nečija blizina.
A na svetu sve manje pravih osećaja ima.
U ljudima je samo ostala praznina.

Ja čekam i večito se nadam,

Sama koračam, dižem se i padam.

Verujem I tražim iskrenost i sreću

Jer k’o većina, ja da budem-NEĆU.


Ja samo tražim jedne oči iskrene,

Samo jedne usne koje nisu neverne.

Samo jedno srce koje zna da ceni.

Srce, koje pripada jedino meni.


Meni treba neko da me poštuje, razume.

Meni treba neko ko da voli ume!

 

 

Comments (4) Posted to Moja reč 02/17/2012 Edit

Zato ostajem!

I kada snaga ponestane,

i kada tuga dodje,

i kada kisa ne prestaje,

i kad bol nece da prodje.

OSTAJEM.

 

I kada prepreke stanu nam na put

i kada osetimo slabost,

i kada pomislimo da na nas život je ljut,

i kada se sakrije radost.

OSTAJEM.

 

I kada naidju problemi,

i kada nastane tisina,

i dalje si snaga meni,

a ja tvoja jedina.

OSTAJEM.

 

I kada cini se sve tesko,

i kada zafali mir,

uvek ćeš me razveseliti smeskom,

i nece nas odvuci vir.

OSTAJEM.

 

Jer prava ljubav nema kraja,

jer nas nesto najvrednije spaja.

Prava ljubav uvek opstaje!

Zato OSTAJEM! 

 

 

Comments (7) Posted to Moja reč 02/11/2012 Edit

Zato ostajem!

I kada snaga ponestane,

i kada tuga dodje,

i kada kisa ne prestaje,

i kad bol nece da prodje.

OSTAJEM.

 

I kada prepreke stanu nam na put

i kada osetimo slabost,

i kada pomislimo da na nas život je ljut,

i kada se sakrije radost.

OSTAJEM.

 

I kada naidju problemi,

i kada nastane tisina,

i dalje si snaga meni,

a ja tvoja jedina.

OSTAJEM.

 

I kada cini se sve tesko,

i kada zafali mir,

uvek ćeš me razveseliti smeskom,

i nece nas odvuci vir.

OSTAJEM.

 

Jer prava ljubav nema kraja,

jer nas nesto najvrednije spaja.

Prava ljubav uvek opstaje!

Zato OSTAJEM! 

 

 

Comments (5) Posted to Moja reč 02/10/2012 Edit

"Budi tu" Mssams i Luna71

Comments (3) Posted to Moja reč 01/29/2012 Edit

Budi tu kad padne sneg

Budi tu,

kad nestane reči.

Budi tu,

moje suze spreči.

Nemoj sad da me ostaviš.

Budi tu,

u ime starih dana.

Budi tu,

jer boli svaka rana.

Nemoj sad sve da zaboraviš. 

Budi tu,

bar dok je zima.

Budi tu,

znam, još nade ima.

Nemoj kraj da dozvoliš.

Budi tu

kad padne sneg.

Budi tu,

rešenje nije beg.

Nemoj sad da mi odoliš.

Budi tu,

da me nežno ljubiš,

Budi tu, da me jutrom budiš.

Budi tu, ako me voliš! 

Comments (17) Posted to Moja reč 01/25/2012 Edit

Okreni novi list

 

Nekada nas neko uvredi do bola,

uzme nase srce i slomi ga na pola.

Neki ljudi ne umeju da cene,

vec odu i kažu-izlečiće nas vreme.

Nekada nas reč zaboli do srži

i neki neljudi nazivaju se ljudi.

Ko su te osobe da ubijaju nas tako?

Znaju li oni da ljubav boli jako?

Teško je kad u vodu godine odu.

Teško je kad si vezan a dobijaš slobodu.

Teško je kad shvatiš da nestalo je sve,

kad shvatiš da je laž sve ono od pre.

Ne postoji život bez razočarenja,

ali djavo uvek svoje žrtve menja.

Treba ići dalje, treba ići jače

biće bolje iako sada srce plače.

Budi srečan bar jer je tvoj obraz čist,

biće bolje samo okreni novi list.

 

Comments (4) Posted to Moja reč 01/19/2012 Edit

*To je bolje za nas*

Nekad probudi me osećaj
kao da je tvoj dah na mom vratu,
i u jednom dahu vrisnem tvoj glas,
ali andjeli jave taj san mi ukradu,

u pravu su, to je bolje za nas.

Voleli smo se prosto, jednostavno, lako
a možda nismo tako trebali,
a kad se razbilo sve, kao staklo
tek tad smo sve to primetili.

Za tudje želje marili nismo,
a možda mi smo samo sebičnjaci,
zasigurno premalo činili smo,
ali sad je kasno, nismo čarobnjaci.

Lagala bih kad bih rekla da mi žao nije,
ali krijem osećaje, kao da ih nemam,
a srce kao ludo bije,
kad opet poželim da na ramenu ti dremam.
 
Nekad probudi me osećaj
kao da je tvoj dah na mom vratu,
i u jednom dahu vrisnem tvoj glas,
ali andjeli jave taj san mi ukradu,
u pravu su, to je bolje za nas.


Comments (2) Posted to Moja reč 12/12/2011 Edit

Osmeh deteta!

 Deca su...


ČAROBNA BIĆA.

 

PAMETNI SU VIŠE NEGO ŠTO MI

MISLIMO DA JESU.

 

 

 IMAJU POGLED KOJI OBARA SA NOGU.

 

 

 

ZNAJU DA UŽIVAJU,

 

 

 ALI I DA SE ZABRINU... 

 

 

 DA SE DUBOKO ZAMISLE ...

 

 

ČESTO NEĆE DA SLUŠAJU...

 

 

 I UMEJU DA BUDU NEVALJALI...

 

 I DA  PRLJAJU SVOJE PRSTIĆE...

 

 

 

 RASTUŽE SE KADA IH GRDIMO,


 

ALI KAKO DA IM ČOVEK NE OPROSTI KADA UGLEDA TAJ TUŽAN POGLED?! 

 

 

 

 ONI SU SLATKI I KADA PLAČU...

 

 

 

 PA ČAK I KADA SU LJUTI.

 

 

 

 A NASLAĐI SU KADA SE SMEJU.

  

 

 

 

 

 

 ZATO NEGUJMO NJIHOV OSMEH,

 JER JE TO NAVREDNIJI DRAGULJ 

 OVOGA SVETA!

Comments (5) Posted to Moja reč , deca 11/30/2011 Edit

Prica nekog ko je kasno shvatio

Na prvi pogled-bio sam kamen. Tvrd, jak, nesalomiv. Ubijao sam je tisinom, pa i svakom svojom recju, iako ih je bilo malo. Često nisam znao šta pametno da joj kažem. Nisam znao da joj uzvratim ljubav. Na svako njeno-volim te, ja sam ćutao. A bio sam joj sve. Smisao njenog života. Njen pokretač. Njena snaga. Volela me je tako nežno, čisto i iskreno, kao dete. Davala mi je sve. Celu sebe. Značio sam joj više od svega i uprkos svemu.

I dalje sam bio kraj nje. Gledajući kako joj nanosim bol. Ne znam zašto ali nisam mogao da odem. Da li zbog nje same, ili iz nekog drugog razloga, ne znam, ali bio sam tu. Šta god da je radila, radila je zbog nas. Menjala je sebe iako sam ja onaj koji je trebao da se menja. Za svaki problem svalilila je krivicu na sebe i teret mog užasnog ponašanja nosila je na svojim malim, slabim leđima. A ja nikada nisam znao kako da joj pomognem. Bio sam slep kada sam trebao da joj pokažem put, bio gluv kada sam trebao da je poslušam, a najviše od svega nem kada su joj bile potrebne moje reči. Mrzeo sam sebe! Proklinjao! A zaslužio sam mnogo gore muke.

Mi muškarci možda manje razmišljamo, možda se manje trudimo da primetimo očigledno. Možda jednostavno uz nas ne ide ono- da smo jači pol. Jer, priznajem-bio sam slab. Znao sam da je vređam, znao sam da grešim, znao sam da nije to zaslužila... Sve sam ja to znao, ali nikad nisam znao kako da budem dobar prema njoj.

Pokajao sam se. Mislim da je zaslužila moju iskrenost i čista osećanja, posle onog bola koji je toliko dugo lomio.

Shvatio sam da nisam niko bez nje. Da me niko neće prihvatiti kao ona. Da mi nikada niko neće opraštati ono što je ona opraštala. Nikada niko neće biti spreman da uradi zbog nas ono što je ona radila. Niko neće moći da bude tako požrtvovan, iskren i hrabar, kao ona. Niko mi nikada neće pružiti onu količinu emocija koju mi je ona svakog trena nesebično pružala.

A to je ono što je čini posebnom. To je ono što se ceni. Ono što se čuva.

Možda zbog svega toga, ja nisam mogao da odem od nje.

Nekima je potrebno vreme. A meni je očigledno bilo potrebno mnogo, mnogo vremena da shvatim da je to ljubav.. Da shvatim da je ustvari volim.

Comments (7) Posted to Moja reč 11/28/2011 Edit

Možda nekada.. Ali jednom sigurno!

Možda nekada, ali jednom sigurno, uhvatićeš sebe da
danima misliš samo o jednoj osobi.
A možda i poreknes da se u tebi bude jača osećanja.
Možda nekada, ali jednom sigurno, shvatićeš da te je
neko kupio jednim osmehom, iskrenom rečju,
ili, čak, možda, ni ne shvatiš čime si kupljen. A možda to
ne nazoveš ljubavlju.
Možda nekada, ali jednom sigurno, razočaraćes se
u nekoga ko ti znači, i obećaćeš sebi da više nikome
nećes verovati.
Možda nekada, ali jednom sigurno, oprostićeš
nekome i ponovo početi da veruješ.
Možda nekada, ali jednom sigurno, shvatićes, da onaj
osećaj, koga ne želiš da nazoveš ljubavlju
zna za oproštaj, zna za toleranciju, zna za kajanje,
ali da nikada, ali nikada ne zna za granice.
Možda ces nekada priznati sebi da si kupljen za čitav
život. A jednom ćeš sigurno shvatiti da si voljen
i da nekoga beskrajno i iskreno voliš...

Aleksandra M.

Comments (7) Posted to Moja reč 11/27/2011 Edit

Ljubav iz mog ugla

Kako je divno voleti. Kada nam predstavlja zadovoljstvo da nekome darujemo svaki deo sebe, svu svoju ljubav. Kad po ceo dan mislimo samo o jednim ocima, o jednim usnama, o jednoj osobi. Kako je divno kada imamo nekog ko ce razumeti sve nase ludosti, sve nase bubice... Kako je divno kad pronadjemo nekog i upoznajuci njega upoznamo i samog sebe. Kako je jak osecaj kada nas zagrli neko drag, bas onda kada nam je taj zagrljaj najpotrebniji. Kako je savrsen onaj poljubac koji dobijemo bas onda kada nam je potrebno da udahnemo ljubav. Kako su slatke muke kad iscekujemo sledeci susret.

                                      

Kako je nezan svaki dodir, i slatka svaka reč, dok lezimo zarljeni, pripijeni jedno uz drugo, kao da smo jedno biće... Kako letimo visoko, iznad zemlje, u neke čarobne visine onda kada nas obuzmu ta čarobna osećanja... Tad, ceo svet sa te visine izgleda mali, i nebitan. A mi smo iznad svega i svih. 

 

                                                                                           

Kako je divno kada volimo nekog i zbog toga pobedimo ponos, strah..Kada zahvaljujući ljubavi uspemo da pobedimo onaj deo sebe koji nam je zadavao bol. To je najveca pobeda. Zapravo, pravo zadovoljstvo osetimo tek kada volimo. Ljubav moze biti pobeda ali i poraz. Sve zavisi koliko cenimo ljubav i koliko smo spremni da se borimo za nju a zatim da je sačuvamo. Jer, pre ili kasnije shvatimo, da je ljubav sve, a naspram ljubavi sve ostalo je nista. Čudni smo mi ljudi. Često kada imamo nekog ko nas obasipa ljubavlju, ko nam čini sve ono što se moze poželeti, mi počnemo to da zanemarujemo. U početku je sve divno, ali kasnije želimo nešto više, nešto drugo,a ni sami ne znamo šta a ni zašto. Umislimo da to nije to, da to nije nešto veliko i nešto bitnije od drugih stvari. A tek kada izgubimo nečiju ljubav shvatimo da nam je u stvari ona bila sve.A da je sve ostalo bilo nesto sto se sa tim ne moze uporediti. I tek tada shvatimo da smo nekom mi BILI nesto najbitnije. Mi smo u necijim ocima BILI veliki! Mi smo nekome BILI ideal! Mi smo nekome BILI najvazniji! Ali bili smo! Vise ne! A sada nam to fali, jer postali smo tako mali, beznacajni.. Suprotnost onome sto smo bili pre. 

                                                                                                        
Ljubav se nekad tako olako baca u stranu, kao da je to neka obicna stvar. Zapravo, ona je nesto vrednije od svih stvari u zivotu..Cak i od zdravlja. Jer i najveci bol moze da se ublazi kada nam se srce puno, kada imamo pored sebe ljude koji nas vole, i koje volimo. U tim trenucima shvatimo da je ljubav sve sto nam je ostalo. A isto tako mozemo biti zdravi kao dren i da umremo od tuge, bolnih uspomena.. 

 Ako izgubimo nekog ko nam je znacio vise od bilo cega. Cesto zaboravimo da jednom recju, jednim delom mozemo raniti nekog, a znamo da ne bismo zeleli da nama neko ucini isto. Cesto zaboravimo da nas neko negde ceka, dok se mi gubimo u nekom lavirintu punom besmisla, a kada shvatimo da idemo pogresnim putem i vratimo se, taj neko vise nije tu, izgubimo ga. I kajemo se, priznajemo!...

 
Koliko cesto dajemo do znanja nekom da ga volimo? Ne bas cesto. Naprotiv, to pokazujemo sve manje i manje. Mislimo da za to nema potrebe. A ustvari tako se neguje ljubav. Inace ona vene. Bas kao biljka. A to ne zelimo. Ovo je lekcija koju svi znamo, koju smo naucili kroz zivot, ili tek treba da je naucimo. Ali isto tako ovo je lekcija koju umemo jako brzo da zaboravimo. I zbog toga rizikujemo mnogo, iako nismo svesni. Zato svi mi treba da vise ulazemo u sebe, u druge, da vise dajemo, da bismo vise dobili, i naravno da UVEK volimo nekog i da ne zaboravimo da neko voli i nas!

 

Comments (4) Posted to Moja reč 11/26/2011 Edit

Kako pobediti srce?

U ljubavi ljudi često pristaju na sve. Spuštaju se na dno, dozvoljavaju da ih drugi vuku za nos, opraštaju neoprostivo, gaze sami preko sebe. Ali gde je granica?

Ljubav nam daje moć da uzdignemo glavu i obasipa nas mislima-učiniću sve za ljubav. Ali, zapravo, istina je tu, ispod te tanke površine naše mašte.. Mi smo zapravo slabiji nego ikad.

Učinićemo sve zbog nje/njega, ali da li je ta osoba vredna svega? 

Nekada je čovek svestan da taj neko nije zaslužio sve suze, ponižavanje i bol, ali i dalje kroz sve to prolazi.

Ali šta činiti kada ta osoba koju volimo počne da nepovoljno utiče na naše zdravlje, kad nam poremeti ritam života, kada nas spusti do samog dna, kada nam dane oboji u sivo, kada nam oduzme volju za životom i skine osmeh sa lica, kada nam sruši sve snove, kada nam oduzme veru u ljude? 

Kako onda pobediti srce koje čvrsto stoji iza onog-Ali ja ga/je volim?

Comments (15) Posted to Moja reč 11/22/2011 Edit


About

Miss Ams

Stvari su onakve kakvim ih mi vidimo.~Anais Nin~

Around here

Categories

Moji linkovi

Generalna

Feeds