Šta ostaje posle ljubavi?

Je li to sve što ostaje posle ljubavi? I šta, uopšte, ostaje posle nje?

Telefonski broj koji lagano bledi u pamćenju?
Čaše sa ugraviranim monogramima, ukradene u “Esplanadi”.
Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa u te dve čaše i da crte budu na istoj visini.
Posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod znaka “?” i začudjen pogled starog kelnera što nas vidi sa drugima.
Posle ljubavi ostaje rečenica: “Divno izgledaš, nisi se ništa promenila…” I: – “Javi se ponekad, još imaš moj broj telefona”.
I neki brojevi hotelskih soba u kojima smo spavali, ostaju posle ljubavi.
Posle ljubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode.
Ostaju tajni znaci, ljubavne šifre: “Ako me voliš, započni sutrašnje predavanje sa tri reči koje će imati početna slova mog imena…” Ušao je u amfiteatar i kazao: “U našoj avangardi…” Poslala mu je poljubac.
Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada naići. Klak – spuštena slušalica kada se javi tudji gals. Hiljadu i jedna laž.
Posle ljubavi ostaje rečenica koja luta kao duh po sobi: “Ja ću prva u kupatilo!” – i pitanje: “Zar nećemo zajedno?”.
Ovaj put, ne.
Posle ljubavi ostaju saučesnici: čuvari tajni koje više nisu n ikakve tajne.
Posle ljubavi ostaje laka uznemirenost,kada u prolazu udahnem “Cabochard” na nekoj nepoznatoj crnomanjastoj devojci.
Prepune pepeljare i prazno srce. Navika da se pale dve cigarete, istovremeno, mada nema nikog u blizini. Fotografije snimljene u automatu; taksisti koji nas nikada nisu voleli (“Hvala što ne pušite!” – a pušili smo), i cvećarke koje jesu.
Posle ljubavi ostaje povredjena sujeta.
Metalni ukus promašenosti na usnama.
Posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene.
Posle ljubavi ne ostaje ništa.

Una * Momo Kapor

Comments (4) Posted to Dela VELIKIH umetnika 01/15/2013 Edit

Ljubav ne pobeđuje

Ljubav ne pobeđuje, nijedna od stotine.
To su samo drevne zablude, više izmišljotine,
Maslo ludih pesnika, prevejanih lisaca, raznih muzikanata, glumatala i pisaca.
Znam, ljubav ruši zidine ponosa i taštine, ali bajke da pobeđuje to su budalaštine.
Lako je izigraju, kao trsku slome je, nikoga ne porazi sem onoga u kome je.

Romeo i Julija pravila su kršili, sitnim slovom počeli pa krupnom tačkom tu priču završili.
Na vernost se zakleli, samo srca sledili, da je tužno tužno je al' nisam ubeđen da su pobedili.

Ljubav je tek akrostih, refren stare arije, takvi nikad ne pobeđuju to su koještarije.
Utvrda bez stražare, poharama krunjena, naivna i ranjiva, zanesena i zbunjena.

Orfej se oglušio o pretnje i pridike, davni hades prošao pa opet ostao bez Euridike.
Nesretna Karenjina, crni zar na auri inicijal Puškina zorom ugraviran na kobnoj čauri.

Eeej, u kraj oka tinjaju mali zlatni grumeni, daj mi Bože stih da utešim jedan nosić rumeni.
Pa da, ljubav nosi dolamu od vilinskog prediva i možda ne pobeđuje al' je zato nepobediva.

Dj. Balašević

 

 (Dalje)

Comments (3) Posted to Dela VELIKIH umetnika 08/23/2012 Edit

Pesma za nas dvoje

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.
Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.

Kuda cu?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam,gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?

Il je vec bilo?
Trebao korak?
Mozda je sasvim do mene dosla.
Al' ja,
u krcmu svratio gorak,
a ona
ne znajuci-prosla.

Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u zudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.

Da,mora da je tako!

 

Mika Antić 

Comments (6) Posted to Dela VELIKIH umetnika 02/07/2012 Edit

Odabrani citati

"Ne lupa mi više srce kad me nazoveš. Valjda to tako ide. Valjda sam se jednostavno već odavno umorio. Ne brini i dalje si mi draga, ali onoliko koliko mi je drag neko koga sam davnih dana pustio. Tek onoliko da ponekad poželim da čujem da si sretna. "

‎"A šta sada? Prebolio si je?
Ma kakvi. Ima trenutaka kada je zaboravim na tren, ono kad alkoholom ubijem zadnji komad mene. -Zašto joj sada ne odeš i kažeš sve? 
Eh vidiš. Uspio sam šta sam htio. Otišla je od mene. Sad kad se vratim, više je nema. Kažu da voli drugog, znam da to nije istina .. Ali .. 
- Idi do nje onda. 
Ne mogu. 
-Zašto? 
Uključila je razum. Shvatila je da sam ipak preveliko đubre i da je ne mogu voljeti nikad. Voljet' onako, klasično. Ne mogu biti tu za nju, a uvijek ću očekivati da ona bude tu za mene. Ne mogu kad joj bude najteže doći i zagrlit' je, mada znam da ona meni bi. 
- Tebe je nemoguće shvatiti ! 
Eh prijatelju, znam.. To čujem često. Samo jedna osoba mi je rekla da me razumije.. 
- Ko !? 
Pa ona, druže."

" Promrmljavsi to povredila me je jos malo, malcicko, a i nije mogla puno vise... Taman toliko mesta je ostalo...!

"Kada čekate nekoga nekoliko minuta, to je iz potrebe. Ako ga čekate nekoliko sati, to je iz poverenja. Ali, ako ga čekate iako znate da možda neće nikada doći...E,to je onda ljubav ..."

"Žao mi je što nisam rodjen ili malo gluplji, ili malo pametniji. Gluplji da ne primećujem stvari oko sebe, ili pametniji da ih primećene, ne komentarišem...''


 

‎"Kada pomisliš da odustaneš, znaj da će ti jedino nada šapnuti: 'Probaj još jednom.'


"Najgore je kad ljudi ćute, kad se ne objasne, pa svaka sumnja ima pravo na život.  I tvoja i moja.

"Imala je ona dva lica. Prvo lice, ono njeno glavno, bilo je lice snažne djevojke. Snažna pred životom i sudbinom. A odmah iza njega, bilo je to drugo lice. Njega je koristila obično u noći. Kada mrak padne, kada drugi je ne vide..
Samo onda kad joj zafali snage!"


"Pošao je ka vratima i skoro sam podigla ruku da ga zaustavim. Ponovo mi se učinio kao neko "moj" . Kao neko kome ne smijem dozvoliti da ode..."


"Rizikuješ da me jednog dana izgubiš", kaže ona da bi ga provocirala.
 "Ponovo ću te pronaći."
 Ona ga ljutito posmatra...
 "Ti si baš siguran u sebe."
 "Ne, siguran sam u nas."
 


''Eh... Svaka žena čezne da bude zaprošena... Svaka, veruj mi...Ali ne samo zato da bi se udala pošto - poto... Ne, zaista... Jasno, i ono "da" i "ne" imaju određenih draži, ali... Najslađe je, u stvari, to saznanje da je nekom stalo... I da si od onih koji mogu da biraju... Taj gest te učini važnom, čoveče... Uh...To ti stoji bolje od najbolje frizure.''


 


"Ne zameram ti. Ovoliku ljubav nemoguće je uzvratiti."


"Ljudi kažu da ne znaš šta imaš, dok to ne izgubiš. Ustvari, istina je da si znao šta si imao, samo ti nije ni palo na pamet da ga možeš izgubiti..."


"Baka je bila toliko ljuta da nije htjela razgovarati sa svojim mužem.
 Idućeg je dana deda zaboravio na svađu, ali se baka uopšte nije obazirala na njega i nije htjela govoriti.
 Šta god bi on učinio da ona progovori, ostalo bi bez uspjeha..
 Jednoga dana deda je stao prevrtati po policama i
 ladicama.
 Trajalo je to nekoliko minuta, i baka se više nije mogla suzdržati:
 "Šta to tražiš za ime Božje?!"
 - "Hvala Bogu! Našao sam", odgovori deda sa nestašnim smješkom..
"Tvoj glas!" ♥"


"Žena ima zadnju riječ u svakoj svađi.
– Sve što muškarac poslije toga kaže početak je nove svađe ."


"Pa eto, mogu ti reći da mi nedostaješ i večeras. Ništa više nego prethodne večeri. I ništa manje, od sledeće večeri. Ali neću ti to reći. Naravno da neću. Osetićeš ti to već sam. Kao što i ja osetim da negde nekome nedostajem... "

Comments (10) Posted to Dela VELIKIH umetnika 02/03/2012 Edit

Kraj kraja je u nama

''Početak početka je svuda. Kraj kraja je u nama.''

Miroslav Mika Antić

Comments (4) Posted to Dela VELIKIH umetnika 02/01/2012 Edit

Hachiko

Film "Hachiko"  predstavlja istinitu priču koja dira pravo u srce. Tema ove srceparajuće priče jeste izuzetna lojalnost čovekovog najboljeg prijatelja, psa.Hachiko je pas, koji je svoga gospodara, Parkera, verno pratio svakoga dana na putu do železničke stanice i vraćao se na isto mesto svakog popodneva, kako bi ga pozdravio nakon napornog dana na poslu. Jednoga dana, Parker odlazi od kuće i umire, ne vraćajući se više nikada na stanicu. Hachiko je već sledećeg dana, a i svakog sledećeg u narednih devet godina, dolazio na isto mesto iščekujući povratak svog voljenog gospodara. Tokom svojih beskrajno dugih sati provedenih na stanici, Hachiko dotiče živote mnogih ljudi koji rade u blizini stanice, ali i onih koji se u žurbi smenjuju na gradskom trgu, učeći ih šta su tobezuslovna ljubavsaosećanje i iznad svega lojalnost.
 
Danas se, ispred železničke stanice u Šibuji, u Japanu, na mestu gde je Hachiko neumorno čekao svog gazdu, nalazi bronzana statua, kao večno sećanje na njegovu posvećenost i ljubav prema gazdi.

 

Comments (15) Posted to Dela VELIKIH umetnika 01/25/2012 Edit

Sreća je tamo gde neko voli

"Što sam bio stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je život pružao i sve jasnije sam shvatio gde treba tražiti prave izvore radosti i smisla. Naučio sam da biti voljen ne znaci ništa, a da je voleti sve, da je sposobnost da osećamo, ono što daje vrednost i lepotu našem postojanju. Gde god bi se na zemlji pojavilo ono što se moze nazvati srećom, bilo je satkano od emocija. Novac nije ništa, moć nije ništa. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrećni. Lepota nije ništa, vidio sam lepe muškarce i lepe žene koji su bili nesrećni uprkos svojoj lepoti. Ni zdravlje nije sve; svako je zdrav ko se tako oseća; bilo je bolesnika punih volje za životom koji su je negovali do samog kraja i bilo je zdravih koji su venuli mučeni strahom od patnje.
Ali sreća je uvijek bila tamo gde je neko znao da voli i živeo za svoja osećanja; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruža radost onome ko je poseduje, vec onome ko zna da je voli i da joj se divi.."

 

Hese 

Comments (2) Posted to Dela VELIKIH umetnika 01/24/2012 Edit

Zauvek?

Ja sam dvaput u životu imao ljubav, mislim onu pravu, i oba puta sam pouzdano znao da je to zauvek i da može prestati samo sa smrću, i oba puta je tome došao kraj, a ja nisam umro. Imao sam i jednog prijatelja, i ne bih mogao ni pomisliti da se nas dvojica za života možemo razići, ali ipak smo se razišli već odavno.
... Svaki čovek ima svoju dušu, i on je ne može stopiti ni sa čijom drugom. Dve osobe se mogu posećivati, mogu razgovarati i biti jedna drugoj bliske. Ali njihove duše su kao cvetovi, ukorenjene svaka na svome mestu, i ni jedna ne mže preći ka drugoj, jer bi se inače morala odvojiti od svog korena, a to joj nije moguće. Cvetovi šalju svoj miris i svoje semenje, jer bi voleli da se približe jedni drugima; ali cvet ne može ništa da učini da bi neka semenka došla na svoje pravo mesto. To čini vetar, a on dolazi i odlazi kako mu je volja. 
 
H. Hese 

Comments (0) Posted to Dela VELIKIH umetnika 12/14/2011 Edit

Balašević (Citati)

Fenomenalni Balašević

 'Zauvek' je ipak samo reč. Velike reči obično imaju malu grešku i smanjuju se za mrvičak svaki put kad ih izgovoriš. Ni od mog 'zauvek' nije ostalo bog zna šta.

 Ne bih hteo puno da frojdisem, ali znas, ti losi momenti nas prate kao kolona na auto-putu. Dok sibas, ne mogu ti nista, ali ih se nakupi, vuku se za tobom kao krokodilski ples, i samo cekaju da usporis. I kad to ucinis, gotov si, pregaze te. Svi odjednom. Ali onda protutnje. Odu. I nemoj da juris za njima, pokusavajuci da ih obidjes, kao sto sam ja ucinio. To ne moze. Smanji gas, preuzmi kontrolu, vrati se u svoj ritam. Idemo dalje...

Ocigledno smo gledali na svet sa razlicitih tacaka. Ili smo sa iste tacke gledali razlicite svetove?

 Kad predugo traje, i tišina nekako zazvuči...

 Izmislili su milion načina da vrijeme prođe,a ni jedan da se vrijeme zaustavi. Šta se mene tiče, i ne  moraju više da rade na tome. Ovo baš nisu neka vremena za  zaustavljanje...

 

Precenio sam život kao što precenjujem sve i svakoga..i neki misle da se nepotrebno rasipam plačajući prevelike cene na sve strane..ali ne radim to samo zato što sam Veliki Troškadžija.. Ne.. Ne, uvek.. Ljude katkad precenjujem i zato što me je sramota da imam posla samo sa Jeftinima..

Masta me je upropastila...
Uvek sam uz likove smisljao karaktere, boju glasa, male navike i omiljene pisce, i nikad se to nije poklopilo sa njihovim pravim osobinama.
Uvek sam ljude zamisljao boljim nego sto jesu, i tako sam nekako i prosao.

Znas, stalo mi je...
Ali se uporno ponasam kao da nije.
Gradim oko sebe zid do kojeg niko ne moze doci, ali ima jedna caka.
Pridji!
Reci mi rijec i taj ce se zid pokazati kao jedna obicna kula od karata koja izgleda mocno dok ne dodje nesto pred cim pada...


Znaš, ti i ja se krećemo paralelno jedan pored drugog. Gledamo se, svako iz svog voza.  A je li možeš jednom u životu, samo jedan jedini put da zaboraviš sve vagone, vozove, kolosijeke i da mi pružiš ruku i dozvoliš mi da te grlim do kraja putovanja?

Oni što te uopšte ne znaju najviše laju, a oni što te najbolje znaju najviše ćute... I lepo bi bilo da mogu bar ponekog da ćušnem preko usta, onako učiteljski, kad se  najmanje nada, ali... Davno je Gospod prosvetlio onu barabu u meni, uzdržim se, taman posla... Dobro, opsujem tu i tamo, ali i u tom sam se izveštio, promrmljam samo... Te moje psovke pre liče na blagoslove nego  na prostote...

Ma uzalud… 
Uz život se na prilaže uputstvo za upotrebu, i svako to 
odredi kako ume; zanemi tamo gde bi drugi viknuo, nasmeje se gde bi 
drugi zaplakao, uvredi se tamo gde bi se drugi obradovao... Uđe u 
pogrešan vagon, siđe stanicu pre, ili kasnije... Pokoleba se, samo 
prebaci veslo iz ruke u ruku, a struja ga odnese presudno dalje, odredi 
drugo mesto na kom će pristati. 

Put do zvezda je samo etapa kruznog puta do sebe. Ako znas precicu, nema potrebe da se puno lomatas po bespucima. Ne bato... Stigao si cim krenes. Cilj nosis skriven pod kaputom, istetoviran na grudima kao metu. U tome je tajna... U tome je jedini trik...

Kako sam tebe voleo... Ne voli se jednom u životu... Tako se voli jednom u 
hiljadu života... Bio bih malo sebičan da očekujem da mi se to desi još 
jednom u preostalih desetak, petnaest godina ovog...

Slusala je moje srce, naslonivsi mi glavu na grudi, kao maliindijanac na zemlju.
Pomilovao sam je po kosi, i poljubio joj prstice, smirene na mom desnom ramenu.
-Radi li?
Klimnula je glavom, i to je bio prvi pokret koji je ucinila posle nekog vremena.
Znam da radi, mila.Dobro je to srce.Malo kasni, ali kucka tu i tamo.A narocito kucka tu.U tvojoj sobi...
Pajaci su me zabezeknuto gledali.
U redu je, momci.Volim ovu devojku. Ne brinite nista...

Znaš, saznao sam u koje je doba godine ovde najlepše... Ono doba, kada  osetim miris cveća u vazduhu, kada sunce miluje moje lice, kada nije  hladno, čak ni po noći... Kada se ni kiše ne bojim, čak ni mraka... Znaš li koje je to doba? To je ono doba... Kada si TI tu..

 

 

 

Comments (5) Posted to Dela VELIKIH umetnika 11/11/2011 Edit