Trag u beskraju

Da li sam i ja deo tvog trenutka?

01/30/2014

Volim svoj svet, iako je unutar njega mnogo boli. Tanka je linija između one boli koja mi prija i koja me ubija. Ne, nisam neko koji uživa u patnji, ali nekada je bol sasvim dobrodošla. Ona bol koja sedi kraj nas u tišini, grleći našu samoću. Razume me. Razume moje razloge. Razume sve ono što sam  prećutala, i ono malo što sam rekla.

Nema veze što me boliš. Nisi ti kriv. Ja sam. I nije mi žao što si tu, iako te nemam. Sama spoznaja da si neko ko podstiče moju maštu, ko se uselio u moj svet, znači da si sa razlogom tu. I da tu treba da budeš sve dok me činiš živom, sve dok se kraj tebe osećam kao čovek.

Ja sam kolekcionar dragocenih trenutaka. A ti si deo jednog dragocenog trenutka. Onog kojeg sam mogla propustiti. Ali nisam. Sa razlogom. Sa poentom. Neke se stvari ne mogu izbeći. I baš zato se ne kajem jer sam te pustila u svoj život. Trošila bih vreme na kajanje. A ako bih birala između kajanja i boli, definitivno bih izabrala bol. Ona je bolji prijatelj, iskrenija je, i nekako je čudno draga.

Jako mi je teško jer se sve ugasilo. Znam da je to realnost, i da je bolje i to nego da me srećnom čini laž, ali je sama spoznaja jako bolna. Volela bih znam zašto. Ili ne bih. Ne znam. Možda bi tada bol postala surova.

Zaboravi.

Volela bih da sam i ja deo tvog dragocenog trenutka. Kada bih saznala da je tako, moja bol bi me zagrlila jako, najjače, i dala mi svu utehu ovog sveta. Čak i ako je taj trenutak samo deo prošlosti, bez budućnosti.

...