Zar je toliko teško biti fin?

Hajde da se poštujemo i volimo. Samo malo više.
Hajde da saslušamo druge, bez da prethodno budemo ubeđeni da smo samo mi u pravu.
Zašto ne bismo dali aplauz onome ko je bolji od nas? Zašto gazimo po tuđem uspehu?

U trgovini postoji termin-Win win filozofija, koja se zalaže za to da naš poslovni cilj ne bude da pobedimo samo mi. Već da pobede i drugi. Ako nam neko pomogne da pobedimo, pobeda nije samo naša. Već treba da je delimo sa onim ko nam je pomogao. Ne možemo opstati ako se vodimo željom da smo samo mi pobednici. Jer ćemo propasti.

Pa zašto onda i ne bismo tu filozofiju preneli u svakodnevicu? Kako ne shvatamo da bismo bili srećniji?

Hajde da ne gledamo u tuđe dvorište. 
Da se više bavimo svojim životima.
Da se ne smejemo tuđim neuspesima. 
Da pružimo ruku nemoćnima.
Da prihvatimo pomoć kad smo nemoćni.

Hajde da zaboravimo na granice koje stvara umišljeni ponos.
Da se smejemo gledajući stare slike.
Da okupimo staro društvo.
Da budemo dobri prijatelji.
Da budemo dobri ljudi.

Hajde da ne budemo nadređeni i podređeni, već kolege koji se poštuju.
Da obradujemo nekoga osmehom, kafom, odlaskom u bioskop.
Da poklonimo knjigu dragoj osobi i da napišemo posvetu.
Da ustupimo mesto staroj osobi u prevozu.

Hajde da uzvratimo osmeh slučajnom prolazniku.
Da kažemo hvala kada nam neko pomogne.
Da kažemo izvini kada pogrešimo.
Da budemo realni.

Hajde! Zar je toliko teško biti fin?

Comments (13) Posted to Moja reč 01/31/2013 Edit

Šta ostaje posle ljubavi?

Je li to sve što ostaje posle ljubavi? I šta, uopšte, ostaje posle nje?

Telefonski broj koji lagano bledi u pamćenju?
Čaše sa ugraviranim monogramima, ukradene u “Esplanadi”.
Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa u te dve čaše i da crte budu na istoj visini.
Posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod znaka “?” i začudjen pogled starog kelnera što nas vidi sa drugima.
Posle ljubavi ostaje rečenica: “Divno izgledaš, nisi se ništa promenila…” I: – “Javi se ponekad, još imaš moj broj telefona”.
I neki brojevi hotelskih soba u kojima smo spavali, ostaju posle ljubavi.
Posle ljubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode.
Ostaju tajni znaci, ljubavne šifre: “Ako me voliš, započni sutrašnje predavanje sa tri reči koje će imati početna slova mog imena…” Ušao je u amfiteatar i kazao: “U našoj avangardi…” Poslala mu je poljubac.
Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada naići. Klak – spuštena slušalica kada se javi tudji gals. Hiljadu i jedna laž.
Posle ljubavi ostaje rečenica koja luta kao duh po sobi: “Ja ću prva u kupatilo!” – i pitanje: “Zar nećemo zajedno?”.
Ovaj put, ne.
Posle ljubavi ostaju saučesnici: čuvari tajni koje više nisu n ikakve tajne.
Posle ljubavi ostaje laka uznemirenost,kada u prolazu udahnem “Cabochard” na nekoj nepoznatoj crnomanjastoj devojci.
Prepune pepeljare i prazno srce. Navika da se pale dve cigarete, istovremeno, mada nema nikog u blizini. Fotografije snimljene u automatu; taksisti koji nas nikada nisu voleli (“Hvala što ne pušite!” – a pušili smo), i cvećarke koje jesu.
Posle ljubavi ostaje povredjena sujeta.
Metalni ukus promašenosti na usnama.
Posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene.
Posle ljubavi ne ostaje ništa.

Una * Momo Kapor

Comments (4) Posted to Dela VELIKIH umetnika 01/15/2013 Edit

Možda nekada.. Ali jednom sigurno!

Možda nekada, ali jednom sigurno, uhvatićeš sebe da
danima misliš samo o jednoj osobi.
A možda i poreknes da se u tebi bude jača osećanja.
Možda nekada, ali jednom sigurno, shvatićeš da te je
neko kupio jednim osmehom, iskrenom rečju,
ili, čak, možda, ni ne shvatiš čime si kupljen. A možda to
ne nazoveš ljubavlju.
Možda nekada, ali jednom sigurno, razočaraćes se
u nekoga ko ti znači, i obećaćeš sebi da više nikome
nećes verovati.
Možda nekada, ali jednom sigurno, oprostićeš
nekome i ponovo početi da veruješ.
Možda nekada, ali jednom sigurno, shvatićes, da onaj
osećaj, koga ne želiš da nazoveš ljubavlju
zna za oproštaj, zna za toleranciju, zna za kajanje,
ali da nikada, ali nikada ne zna za granice.
Možda ces nekada priznati sebi da si kupljen za čitav
život. A jednom ćeš sigurno shvatiti da si voljen
i da nekoga beskrajno i iskreno voliš...


Aleksandra M.

02-04-2011 

Comments (2) Posted to Moja reč 11/04/2012 Edit

Gde je našu ljubav vetar odneo?

Gde nestaje ljubav? Na kojoj raskrsnici?
Gde izgubimo trag za voljenom osobom?

Pitam se, kako ljudima odjednom prestane da znači nečiji divan osmeh? Osmeh koji je do tada bio najlepši na svetu. Šta je toliko jako da izbriše onu zakletvu Uvek ću biti uz tebe?

Gde je razlog zaborava svih predivnih trenutaka, prvih uzdaha, dodira? 

Šta je to vrednije od bezuslovne podrške koju nam je neko pružio u najtežim trenucima u životu? Nečiji strastven pogled? Trenutak slabosti i želje za avanturom?

Gledam oko sebe, ljudi lako zaboravljaju, još lakše ostavljaju, a tek kad ostanu sami žale za prošlim vremenom, sa spoznajom koja progoni-Strast je prolazna.

Čudno je što mnogi ljudi večito tragaju za nekim ko će biti sposoban da pruži čistu ljubav, razumevanje i pažnju, a kada to dobiju jednostavno odu. Često bez velikog razloga.

Zamislite, koliko ljudi u ovom trenutku misli o osobi koja im znači gotovo kao život. Koliko suza sada kaplje niz lica ljudi slomljenih srca, koja jako pate. Koliko je onih koji uporno proveravaju nije li im stigla poruka od onog nekog. A možda, sutra, kada budu imali tu osobu kraj sebe, jednostavno odu kao najobičnije kukavice...

 

Comments (2) Posted to Moja reč 09/20/2012 Edit

Ljubav ne pobeđuje

Ljubav ne pobeđuje, nijedna od stotine.
To su samo drevne zablude, više izmišljotine,
Maslo ludih pesnika, prevejanih lisaca, raznih muzikanata, glumatala i pisaca.
Znam, ljubav ruši zidine ponosa i taštine, ali bajke da pobeđuje to su budalaštine.
Lako je izigraju, kao trsku slome je, nikoga ne porazi sem onoga u kome je.

Romeo i Julija pravila su kršili, sitnim slovom počeli pa krupnom tačkom tu priču završili.
Na vernost se zakleli, samo srca sledili, da je tužno tužno je al' nisam ubeđen da su pobedili.

Ljubav je tek akrostih, refren stare arije, takvi nikad ne pobeđuju to su koještarije.
Utvrda bez stražare, poharama krunjena, naivna i ranjiva, zanesena i zbunjena.

Orfej se oglušio o pretnje i pridike, davni hades prošao pa opet ostao bez Euridike.
Nesretna Karenjina, crni zar na auri inicijal Puškina zorom ugraviran na kobnoj čauri.

Eeej, u kraj oka tinjaju mali zlatni grumeni, daj mi Bože stih da utešim jedan nosić rumeni.
Pa da, ljubav nosi dolamu od vilinskog prediva i možda ne pobeđuje al' je zato nepobediva.

Dj. Balašević

 

 (Dalje)

Comments (3) Posted to Dela VELIKIH umetnika 08/23/2012 Edit

Rane u srcu

Rane u srcu nekad dugo bole,

Neka sećanja u vatri ne izgore.

A ljudi se sve manje za ljubav bore,

Sve je manje snage, nade, i volje.

 

Nekada mi silno zatreba tišina,
Jedan stisak ruke i nečija blizina.
A na svetu sve manje pravih osećaja ima.
U ljudima je samo ostala praznina.

Ja čekam i večito se nadam,

Sama koračam, dižem se i padam.

Verujem I tražim iskrenost i sreću

Jer k’o većina, ja da budem-NEĆU.


Ja samo tražim jedne oči iskrene,

Samo jedne usne koje nisu neverne.

Samo jedno srce koje zna da ceni.

Srce, koje pripada jedino meni.


Meni treba neko da me poštuje, razume.

Meni treba neko ko da voli ume!

 

 

Comments (4) Posted to Moja reč 02/17/2012 Edit

Zato ostajem!

I kada snaga ponestane,

i kada tuga dodje,

i kada kisa ne prestaje,

i kad bol nece da prodje.

OSTAJEM.

 

I kada prepreke stanu nam na put

i kada osetimo slabost,

i kada pomislimo da na nas život je ljut,

i kada se sakrije radost.

OSTAJEM.

 

I kada naidju problemi,

i kada nastane tisina,

i dalje si snaga meni,

a ja tvoja jedina.

OSTAJEM.

 

I kada cini se sve tesko,

i kada zafali mir,

uvek ćeš me razveseliti smeskom,

i nece nas odvuci vir.

OSTAJEM.

 

Jer prava ljubav nema kraja,

jer nas nesto najvrednije spaja.

Prava ljubav uvek opstaje!

Zato OSTAJEM! 

 

 

Comments (7) Posted to Moja reč 02/11/2012 Edit

Zato ostajem!

I kada snaga ponestane,

i kada tuga dodje,

i kada kisa ne prestaje,

i kad bol nece da prodje.

OSTAJEM.

 

I kada prepreke stanu nam na put

i kada osetimo slabost,

i kada pomislimo da na nas život je ljut,

i kada se sakrije radost.

OSTAJEM.

 

I kada naidju problemi,

i kada nastane tisina,

i dalje si snaga meni,

a ja tvoja jedina.

OSTAJEM.

 

I kada cini se sve tesko,

i kada zafali mir,

uvek ćeš me razveseliti smeskom,

i nece nas odvuci vir.

OSTAJEM.

 

Jer prava ljubav nema kraja,

jer nas nesto najvrednije spaja.

Prava ljubav uvek opstaje!

Zato OSTAJEM! 

 

 

Comments (5) Posted to Moja reč 02/10/2012 Edit

Pesma za nas dvoje

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.
Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.

Kuda cu?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam,gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?

Il je vec bilo?
Trebao korak?
Mozda je sasvim do mene dosla.
Al' ja,
u krcmu svratio gorak,
a ona
ne znajuci-prosla.

Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u zudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.

Da,mora da je tako!

 

Mika Antić 

Comments (6) Posted to Dela VELIKIH umetnika 02/07/2012 Edit

Odabrani citati

"Ne lupa mi više srce kad me nazoveš. Valjda to tako ide. Valjda sam se jednostavno već odavno umorio. Ne brini i dalje si mi draga, ali onoliko koliko mi je drag neko koga sam davnih dana pustio. Tek onoliko da ponekad poželim da čujem da si sretna. "

‎"A šta sada? Prebolio si je?
Ma kakvi. Ima trenutaka kada je zaboravim na tren, ono kad alkoholom ubijem zadnji komad mene. -Zašto joj sada ne odeš i kažeš sve? 
Eh vidiš. Uspio sam šta sam htio. Otišla je od mene. Sad kad se vratim, više je nema. Kažu da voli drugog, znam da to nije istina .. Ali .. 
- Idi do nje onda. 
Ne mogu. 
-Zašto? 
Uključila je razum. Shvatila je da sam ipak preveliko đubre i da je ne mogu voljeti nikad. Voljet' onako, klasično. Ne mogu biti tu za nju, a uvijek ću očekivati da ona bude tu za mene. Ne mogu kad joj bude najteže doći i zagrlit' je, mada znam da ona meni bi. 
- Tebe je nemoguće shvatiti ! 
Eh prijatelju, znam.. To čujem često. Samo jedna osoba mi je rekla da me razumije.. 
- Ko !? 
Pa ona, druže."

" Promrmljavsi to povredila me je jos malo, malcicko, a i nije mogla puno vise... Taman toliko mesta je ostalo...!

"Kada čekate nekoga nekoliko minuta, to je iz potrebe. Ako ga čekate nekoliko sati, to je iz poverenja. Ali, ako ga čekate iako znate da možda neće nikada doći...E,to je onda ljubav ..."

"Žao mi je što nisam rodjen ili malo gluplji, ili malo pametniji. Gluplji da ne primećujem stvari oko sebe, ili pametniji da ih primećene, ne komentarišem...''


 

‎"Kada pomisliš da odustaneš, znaj da će ti jedino nada šapnuti: 'Probaj još jednom.'


"Najgore je kad ljudi ćute, kad se ne objasne, pa svaka sumnja ima pravo na život.  I tvoja i moja.

"Imala je ona dva lica. Prvo lice, ono njeno glavno, bilo je lice snažne djevojke. Snažna pred životom i sudbinom. A odmah iza njega, bilo je to drugo lice. Njega je koristila obično u noći. Kada mrak padne, kada drugi je ne vide..
Samo onda kad joj zafali snage!"


"Pošao je ka vratima i skoro sam podigla ruku da ga zaustavim. Ponovo mi se učinio kao neko "moj" . Kao neko kome ne smijem dozvoliti da ode..."


"Rizikuješ da me jednog dana izgubiš", kaže ona da bi ga provocirala.
 "Ponovo ću te pronaći."
 Ona ga ljutito posmatra...
 "Ti si baš siguran u sebe."
 "Ne, siguran sam u nas."
 


''Eh... Svaka žena čezne da bude zaprošena... Svaka, veruj mi...Ali ne samo zato da bi se udala pošto - poto... Ne, zaista... Jasno, i ono "da" i "ne" imaju određenih draži, ali... Najslađe je, u stvari, to saznanje da je nekom stalo... I da si od onih koji mogu da biraju... Taj gest te učini važnom, čoveče... Uh...To ti stoji bolje od najbolje frizure.''


 


"Ne zameram ti. Ovoliku ljubav nemoguće je uzvratiti."


"Ljudi kažu da ne znaš šta imaš, dok to ne izgubiš. Ustvari, istina je da si znao šta si imao, samo ti nije ni palo na pamet da ga možeš izgubiti..."


"Baka je bila toliko ljuta da nije htjela razgovarati sa svojim mužem.
 Idućeg je dana deda zaboravio na svađu, ali se baka uopšte nije obazirala na njega i nije htjela govoriti.
 Šta god bi on učinio da ona progovori, ostalo bi bez uspjeha..
 Jednoga dana deda je stao prevrtati po policama i
 ladicama.
 Trajalo je to nekoliko minuta, i baka se više nije mogla suzdržati:
 "Šta to tražiš za ime Božje?!"
 - "Hvala Bogu! Našao sam", odgovori deda sa nestašnim smješkom..
"Tvoj glas!" ♥"


"Žena ima zadnju riječ u svakoj svađi.
– Sve što muškarac poslije toga kaže početak je nove svađe ."


"Pa eto, mogu ti reći da mi nedostaješ i večeras. Ništa više nego prethodne večeri. I ništa manje, od sledeće večeri. Ali neću ti to reći. Naravno da neću. Osetićeš ti to već sam. Kao što i ja osetim da negde nekome nedostajem... "

Comments (10) Posted to Dela VELIKIH umetnika 02/03/2012 Edit

Kraj kraja je u nama

''Početak početka je svuda. Kraj kraja je u nama.''

Miroslav Mika Antić

Comments (4) Posted to Dela VELIKIH umetnika 02/01/2012 Edit

"Budi tu" Mssams i Luna71

Comments (3) Posted to Moja reč 01/29/2012 Edit

Budi tu kad padne sneg

Budi tu,

kad nestane reči.

Budi tu,

moje suze spreči.

Nemoj sad da me ostaviš.

Budi tu,

u ime starih dana.

Budi tu,

jer boli svaka rana.

Nemoj sad sve da zaboraviš. 

Budi tu,

bar dok je zima.

Budi tu,

znam, još nade ima.

Nemoj kraj da dozvoliš.

Budi tu

kad padne sneg.

Budi tu,

rešenje nije beg.

Nemoj sad da mi odoliš.

Budi tu,

da me nežno ljubiš,

Budi tu, da me jutrom budiš.

Budi tu, ako me voliš! 

Comments (17) Posted to Moja reč 01/25/2012 Edit

Hachiko

Film "Hachiko"  predstavlja istinitu priču koja dira pravo u srce. Tema ove srceparajuće priče jeste izuzetna lojalnost čovekovog najboljeg prijatelja, psa.Hachiko je pas, koji je svoga gospodara, Parkera, verno pratio svakoga dana na putu do železničke stanice i vraćao se na isto mesto svakog popodneva, kako bi ga pozdravio nakon napornog dana na poslu. Jednoga dana, Parker odlazi od kuće i umire, ne vraćajući se više nikada na stanicu. Hachiko je već sledećeg dana, a i svakog sledećeg u narednih devet godina, dolazio na isto mesto iščekujući povratak svog voljenog gospodara. Tokom svojih beskrajno dugih sati provedenih na stanici, Hachiko dotiče živote mnogih ljudi koji rade u blizini stanice, ali i onih koji se u žurbi smenjuju na gradskom trgu, učeći ih šta su tobezuslovna ljubavsaosećanje i iznad svega lojalnost.
 
Danas se, ispred železničke stanice u Šibuji, u Japanu, na mestu gde je Hachiko neumorno čekao svog gazdu, nalazi bronzana statua, kao večno sećanje na njegovu posvećenost i ljubav prema gazdi.

 

Comments (15) Posted to Dela VELIKIH umetnika 01/25/2012 Edit

Sreća je tamo gde neko voli

"Što sam bio stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je život pružao i sve jasnije sam shvatio gde treba tražiti prave izvore radosti i smisla. Naučio sam da biti voljen ne znaci ništa, a da je voleti sve, da je sposobnost da osećamo, ono što daje vrednost i lepotu našem postojanju. Gde god bi se na zemlji pojavilo ono što se moze nazvati srećom, bilo je satkano od emocija. Novac nije ništa, moć nije ništa. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrećni. Lepota nije ništa, vidio sam lepe muškarce i lepe žene koji su bili nesrećni uprkos svojoj lepoti. Ni zdravlje nije sve; svako je zdrav ko se tako oseća; bilo je bolesnika punih volje za životom koji su je negovali do samog kraja i bilo je zdravih koji su venuli mučeni strahom od patnje.
Ali sreća je uvijek bila tamo gde je neko znao da voli i živeo za svoja osećanja; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruža radost onome ko je poseduje, vec onome ko zna da je voli i da joj se divi.."

 

Hese 

Comments (2) Posted to Dela VELIKIH umetnika 01/24/2012 Edit