Kraj

Prestali smo biti bliski.

Odsustvo bliskosti sa tobom odvelo me je u drugi svet. U svet iz kojeg ne znam kako da se vratim.

Upoznala sam te sa svojih 17. Zavolela. Onako nezrelo, ali jako. Jako lepo. Čisto. Sa tobom sam odrasla, sazrela, i postala čovek. I prihvatila sam te takvog kakav jesi, jer sam te zaista beskrajno volela. Prelazila sam preko ružnih stvari. Borila sam se za tebe i sam znaš koliko, iako si se opirao. Verovala sam da ćemo jednom uspeti da stanemo čvrsto na tlo i da ćemo izgraditi stubove koji će nas održati. Premalo vremena smo imali da se volimo i uživamo za ovih... mnogo godina...

U međuvremenu sam odrasla. Već sam žena. Osoba koja je samostalna. Ti si postao kompletna ličnost. Nekako smo izgradili sebe kao ljude koji su stabilni i koji mogu da ozbiljnije zakorače u novu etapu života. 

Promenili smo se. Normalno je. Učiš sa svakim novim korakom. Upoznaješ sebe. Uokviruješ svoje stavove. Shvataš život. Misliš o budućnosti. Oblikuješ sadašnjost.

Postao si još ozbiljniji nego što si bio. Posao te umara. Nemaš energiju. Nemaš volju. Tu si, ali kao da si mislima daleko u svojim problemima. Nisi naučio da me iznenadiš. Niti da mi uputiš kompliment, kao ženi. Mislila sam da će to sa godinama doći. Na tvom licu je sve manje osmeha. A voliš me. Znam. Da li je to dovoljno? Da li je dovoljno voleti bez truda? Bez ikakvih iskrica?

Znaš li da si se mnogo opustio? Rekla sam ti bezbroj puta, ali kao da ne čuješ. Da li znaš da kada voliš ne trebaš da staješ. Ne treba da zanemariš. Treba da voliš, ali i da ne dozvoliš da se ugasi strast.

A ja, ja sam željna bliskosti. Želim da budem nečija žena, i da se osetim velikom i bitnom. Ti činiš da budem tvoja samo formalno. A već dugo osećam da sam sama. Ne grliš moje osećaje. Ne vidiš moje treptaje. Ne osećaš moj dodir. Retko kad me ljubiš. A tako mi treba.

Želim da te probudim. A ne mogu. Tvoj san je tako dubok. Želim da me želiš. I da te želim. Imamo stubove tako bezlične. Bez fasade. Puštamo ih da propadaju. A znaš da sam probala da te probudim, i da radimo na tome. 

Želim da odem. Jer svakako te nemam. A ne umem. Ne umem da se suočim sa time. Plašim se da će čašu preliti jedna malecna kap, i da ćemo se rastati kao stranci. Plašim se da nećeš shvatiti zašto se sve desilo, jer si toliko odsutan iz naših života koji bi trebao da preraste u stabilnu porodicu.

Dragi moj, to nije ljubav. To nije ljubav kakvu jedna žena treba da dobije. To nije ljubav kakvu ja kao žena umem da dam. Jednostavno je isprarilo.

 

Osećam želju da započnem život u kojem ću se konačno osetiti voljeno i život u kojem ću voleti beskrajno. Znaš da ne mogu da živim bez ljubavi i strasti. Znaš da me to čini umornom. Znaš da patim bez toga. I puštaš da me odsustvo bliskosti uništava. Da mi crpi svaku kap energije i entuzijazma. Ja se prepuštam jer se plašim. Plašim se da odem.

 

Kako da ti kažem da je kraj? Kako kada ne čuješ, ne vidiš i ne osećaš?

 

 

Comments (0) Posted to Moja reč 06/04/2014 Edit


About

Miss Ams

Stvari su onakve kakvim ih mi vidimo.~Anais Nin~

Around here

Categories

Moji linkovi

Generalna

Feeds