Zar je toliko teško biti fin?

Hajde da se poštujemo i volimo. Samo malo više.
Hajde da saslušamo druge, bez da prethodno budemo ubeđeni da smo samo mi u pravu.
Zašto ne bismo dali aplauz onome ko je bolji od nas? Zašto gazimo po tuđem uspehu?

U trgovini postoji termin-Win win filozofija, koja se zalaže za to da naš poslovni cilj ne bude da pobedimo samo mi. Već da pobede i drugi. Ako nam neko pomogne da pobedimo, pobeda nije samo naša. Već treba da je delimo sa onim ko nam je pomogao. Ne možemo opstati ako se vodimo željom da smo samo mi pobednici. Jer ćemo propasti.

Pa zašto onda i ne bismo tu filozofiju preneli u svakodnevicu? Kako ne shvatamo da bismo bili srećniji?

Hajde da ne gledamo u tuđe dvorište. 
Da se više bavimo svojim životima.
Da se ne smejemo tuđim neuspesima. 
Da pružimo ruku nemoćnima.
Da prihvatimo pomoć kad smo nemoćni.

Hajde da zaboravimo na granice koje stvara umišljeni ponos.
Da se smejemo gledajući stare slike.
Da okupimo staro društvo.
Da budemo dobri prijatelji.
Da budemo dobri ljudi.

Hajde da ne budemo nadređeni i podređeni, već kolege koji se poštuju.
Da obradujemo nekoga osmehom, kafom, odlaskom u bioskop.
Da poklonimo knjigu dragoj osobi i da napišemo posvetu.
Da ustupimo mesto staroj osobi u prevozu.

Hajde da uzvratimo osmeh slučajnom prolazniku.
Da kažemo hvala kada nam neko pomogne.
Da kažemo izvini kada pogrešimo.
Da budemo realni.

Hajde! Zar je toliko teško biti fin?

Comments (13) Posted to Moja reč 01/31/2013 Edit

Šta ostaje posle ljubavi?

Je li to sve što ostaje posle ljubavi? I šta, uopšte, ostaje posle nje?

Telefonski broj koji lagano bledi u pamćenju?
Čaše sa ugraviranim monogramima, ukradene u “Esplanadi”.
Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa u te dve čaše i da crte budu na istoj visini.
Posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod znaka “?” i začudjen pogled starog kelnera što nas vidi sa drugima.
Posle ljubavi ostaje rečenica: “Divno izgledaš, nisi se ništa promenila…” I: – “Javi se ponekad, još imaš moj broj telefona”.
I neki brojevi hotelskih soba u kojima smo spavali, ostaju posle ljubavi.
Posle ljubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode.
Ostaju tajni znaci, ljubavne šifre: “Ako me voliš, započni sutrašnje predavanje sa tri reči koje će imati početna slova mog imena…” Ušao je u amfiteatar i kazao: “U našoj avangardi…” Poslala mu je poljubac.
Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada naići. Klak – spuštena slušalica kada se javi tudji gals. Hiljadu i jedna laž.
Posle ljubavi ostaje rečenica koja luta kao duh po sobi: “Ja ću prva u kupatilo!” – i pitanje: “Zar nećemo zajedno?”.
Ovaj put, ne.
Posle ljubavi ostaju saučesnici: čuvari tajni koje više nisu n ikakve tajne.
Posle ljubavi ostaje laka uznemirenost,kada u prolazu udahnem “Cabochard” na nekoj nepoznatoj crnomanjastoj devojci.
Prepune pepeljare i prazno srce. Navika da se pale dve cigarete, istovremeno, mada nema nikog u blizini. Fotografije snimljene u automatu; taksisti koji nas nikada nisu voleli (“Hvala što ne pušite!” – a pušili smo), i cvećarke koje jesu.
Posle ljubavi ostaje povredjena sujeta.
Metalni ukus promašenosti na usnama.
Posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene.
Posle ljubavi ne ostaje ništa.

Una * Momo Kapor

Comments (4) Posted to Dela VELIKIH umetnika 01/15/2013 Edit


About

Miss Ams

Stvari su onakve kakvim ih mi vidimo.~Anais Nin~

Around here

Categories

Moji linkovi

Generalna

Feeds